Novosti
NOVE CENE GORIVA I U SRBIJI Napadi u Iraku udar i na domaće vozače, naftaši imaju i RAČUNICE
Postavljeno: 09.01.2020.






















Skok cena nafte na svetskim tržištima, posle napada na vojne baze u Iraku,
vrlo lako bi mogao doneti i veće cene na pumpama u Srbiji. Domaći
poznavaoci tvrde da cena goriva u našoj zemlji nesporno zavisi od cena na
svetskom tržištu, ali da ipak, na reakciju i prelivanje aktuelnog poskupljenja
treba sačekati najmanje nekoliko nedelja.

Posle napada balističkim raketama na vojne baze sa američkim trupama u Iraku,
barel je poskupeo je za oko pet odsto i trenutno košta nepunih 70 dolara.
Cena nafte potom je počela da se smiruje, ali je tržište i dalje veoma
nervozno u iščekivanju američkih odgovora, tvrde analitičari iz sveta.

Pitanje koje se istovremeno pojavilo u Srbiji jeste šta će se dogoditi s cenom
goriva u Srbiji i kada treba očekivati eventualno poskupljenje u slučaju da se
situacija na svetskom tržištu nafte nastavi kretati u negagtivnom smeru.


 

Domaći poznavaoci tvrde da rast cene sirove nafte u svetu za oko 10 odsto
donosi rast cene litra goriva na srpskim pumpama od oko tri odsto. To
praktičnp znači da bi, trenutno povećanje cena na svetskim berzama
neznatno bi, barem za sada, moglo da utiče na cene goriva u Srbiji.

"Uticaj svetskih promena svakako postoji, ali potresi na globalnim tržištima
nafte, nisu i jedini bitni po srpsko tržište", napominje Nebojša Atanacković,
suvlasnik privatne naftne kompanije u Srbiji.

 

"Tačno 60 odsto cene litra Srbiji ide državi za porez i akcize. Od preostalih 40
odsto dosta toga ide na preradu, istraživanja, transport, logistiku...Računica
pokazuje da rast cene od 10 odsto na svetskim berzama donosi i rast od tri
odsto na srpskim pumpama", kaže Atanacković, analizirajući moguće uticaje
trenutnih potresa u svetu.

Kako je i ministar energetike Srbije Aleksandar Antić rekao u septembru,
kada se desila slična situacija sa uzletom cena nakon nestabilnosti u
Saudijskoj Arabiji, Srbija svakako zavisi od spoljnih uticaja.

"Nema dileme da Srbija, kao uvozno zavisna država, kada je sirova nafta u
pitanju, duboko zavisi od cene sirove nafte na svetskom tržištu. Ipak, sada
treba sačekati stabilizaciju na tržištu koja se svakako dešava, i u narednim
danima videti kako će se ti događaji reflektovati na cenu u našoj zemlji",
rekao je tada Antić, što bi se jednako i sada moglo očekivati.

S druge strane, Tomislav Mićović je naveo da se skok cena nafte na svetskim
berzama neće dramatično odraziti na naše tržište.

"Srbija je ozbiljno uvozno zavisna zemlja i sva ta dešavanja će se reflektovati
na našu zemlju. Međutim, prerano je govoriti o bilo kakvoj reakciji što se
cena tiče. Zasada ništa ne ukazuje na dramatičan skok cene nafte u
narednom periodu", objašnjava Mićović.

Strah od dodatne eskalacije konflikta između SAD i Irana

 

Podsetimo, Iranska državna televizija javila je da je raketni napad bio osveta
za ubistvo jednog od glavnih vojnih komandanata u ovoj zemlji Kasema
Solejmanija. Napad je izvršen samo nekoliko časova posle ceremonijalne
sahrane Solejmanija, koji je ubijen u američkom vazdušnom udaru u petak, 3.
januara.

Njegova smrt pojačala je strah od dodatne ekslacije konflikta između SAD i Irana.
Posle prvobitnog skoka cena nafte od skoro četiri odsto, došlo je do
smirivanja pa je nafta tipa brent na azijskim tržištima prodavana po ceni od
69,21 dolar po barelu, što predstavlja rast od 1,4 odsto.

Cena nafte na svetskim berzama nastavila je da se smiruje, iako je tržište i
dalje veoma nervozno u isčekivanju američkog odgovora na ovaj iranski
raketni napad.

Azijske berze negativno su reagovale na vesti o iranskom napadu na
američke vojne ciljeve u Iraku. Tako je indeks Tokijske berze Nikkei 225 pao
za 1,3 odsto, dok je na berzi u Hong Kongu indeks Hang Seng pao za 0,8
procenata. I na berzi u Šangaju zabeležen je pad vrednosti indeksa za 0,9 odsto.

Nova vojna eskalacija između Irana i SAD na Bliskom istoku dodatno je
destabilizovala tržište nafte, s obzirom na činjenicu da ključne rute
snabdevanja tankerima sa naftom kroz moreuz Ormuz koriste najveći
proizvođači nafte uregionu poput Saudijske Arabije, Iraka, Ujedinjenih
Arapskih Emirata i Kuvajta.

Ranije su analitičari prognozirali da bi cena nafte zbog pojačanih vojnih
tenzija u regionu mogla da premaši i 80 dolara za barel.

Izvor: Blic

MARKETING